Ovde ćemo pokušati da postavimo pitanja u vezi Ugovora o Beogradu na vodi i damo odgovore. Da se ispita da li su ovi odgovori tačni, dobrodošla je pomoć pravnika.

Naime, ovaj ugovor je zaista zanimljiv po svojoj formi, a ona se ogleda u sledećim njegovim osobinama:

1) Da li je bilo bilo kakvog nadmetanja, tendera, konkurencije u ovom poslu?
– Ne, ugovor je potpisan sa izabranim partnerom.

2) Da li je ugovor bio na javnoj raspravi pre nego što je potpisan?
– Nije, objavljen je nekoliko meseci posle potpisivanja.

3) Da li će Društvo „Beograd na vodi“, u kome str. partner ima 68% vlasništva, platiti naknadu za građevinsko zemljište?
– Ne.

4) Da li će Društvo „Beograd na vodi“, platiti naknadu za konverziju, kad izgrađeno gr. zemljište pređe u privatno vlasništvo Društva?
– Ne.

5) Kakva je onda korist koju Srbija može imati od projekta?
– Osim pdv-a na stanove, Srbija će dobiti 32% profita koje Društvo zaradi.

6) Mora li biti profita u ovom poslu?
– Ne, kao i u bilo kom drugom poslu.

7) Investitor ima obavezu da izgradi 50% od 98 hektara zemljišta. Da li se, ako on ne izgradi 50%, ugovor raskida?
– Ne, on je zakupio zemljište na 99 godina, i dobijaće procenat od prodaje tog zemljišta u tom periodu.

8) To znači da je moguće da investitor izgradi, recimo 40% predviđenih 2M kvadrata, a da zatim uzima 27.2% (2/5 od svojih 68%) od prodaje ostalog zemljišta?
– Izgleda da – DA.

9) Da li su sudovi u Srbiji nadležni za rešavanje sporova u vezi sa ovim ugovorom?
– Ne, nadležna je arbitraža u Beču.

10) Šta još Srbija ne može da radi?
– Obavezala se i na uzdržavanje od promene relevantnih zakona.

11) Hoće li firme iz Srbije učestvovati u izgradnji?
– Povezana lica sa strateškim partnerom su nosioci svih poslova projektivanja i izgradnje.

Da rezimiramo:

Praktično besplatno, kao država dali smo:

– 98 hektara zemljišta u centru Beograda u zakup na 99 godina, sa mogućnošću da izgrađeno zemljište bez naknade pređe u privatno vlasništvo, i sa davanjem procenta od prodaje ostalog zemljišta posle 20 godina, čak iako ne bude izgrađeno 50% zemljišta.

– bez obaveza davanja bilo kakvih naknada za korišćenje gr. zemljišta, konverziju, priključke na mreže itd.

– uz izuzeće mogućih promena zakona.

Ovaj ugovor je najbliže što se može, pošto je zemljište već u vlasništvu države, neoliberalnom idealu minimalne države: Svuda gde biste očekivali da države ima: javna rasprava, jednakost, konkurencija, naknade, javnost, zakoni, sudovi – ovde je nema. Jedina njena uloga je da preda javno zemljište privatnom licu i to je već i učinila.

Nije džabe premijer rekao da je neoliberalizam „najzdraviji sistem“.

Mora se dodati da to ipak nije sve: ukoliko u poslu bude profita, deliće se u odnosu 68%-32%.

Od strateškog partnera Društvo će uzeti kredit od 150 miliona evra, a Srbija kredit od 130 miliona evra. Tek kad otplatimo ovaj kredit od 280 miliona evra, sa kamatama, možemo računati na deo profita koji zaista ide u budžet Srbije ili grada, a ne na otplatu ovih kredita. To znači, da ako kamate budu na nivou jedne trećine sredstava i ako je naš deo profita 32% – to znači da će Srbija početi da profitira od Beograda na vodi tek kada PROFIT (ne promet) od tog posla premaši 540 miliona evra.

S obzirom da je dosad u projekat uloženo 22.000 evra, plus 20 miliona evra, mislim da ćemo se do ovog iznosa profita načekati.

Ovde će nam, nadam se, ekonomisti pomoći da li je to tačno.

U međuvremenu, danas su svi mediji objavili reklame za Beograd na vodi.

Prilozi – delovi Ugovora:

prilog – pitanje 8.

prilog – pitanje 4.

prilog – pitanje 3.

prilog – pitanje 10

prilog – pitanj 11.