Izbori su prošli i može da se podvuče crta ispod njih i uporede rezultati i prognoze. Mi smo na Dvogledu objavili moju prognozu 1. februara i ovo su rezultati:

Dakle, nešto je dobro predviđeno, a nešto ne. Komentar za prve dve stavke jeovaj: u nedostatku bilo kakvih dostupnih istraživanja javnog mnjenja, dati SNS više od 42% moglo je ličiti na propagandu za njih. 42% je već dovoljno više u odnosu na ostale. DSS je ostavljen na istom sa komentarom „kao i uvek“ i zbog toga što se inače na Dvogledu ne bavim detaljima poslova nacionalističkih stranaka.

Ostalo se može smatrati za pogođeno. Postojalo je jedno predviđanje da „Dosta je bilo“ neće ići u koaliciji na izbore, koje se obistinilo, ali dodatno predviđanje da neće biti koalicije DS i Nove stranke, dato iako su već postojali nagoveštaji da će te koalicije biti, nije. To je u stvari bila neka vrsta saveta da se takva koalicija ne pravi, iz prostog razloga što se na taj način mešaju dve suprotne političke poruke (socijaldemokratska i neoliberalna), ali to je sada prošlost. Možda su svim prognozerima nedostajali podaci u kolikoj „rupi“ su pred izbore bile varijante demokratskih partija. Možda su im rejtinzi bili toliko mali da su kaolicije sa LSV, NS i Zukorlićevom listom bile neophodne.

Da će DS ili LDP loše proći upozorili smo u tekstu „Zašto padaju DS i LDP?“ (18. decembar 2013), a da će izlaznost biti mala bilo je jasno iz količine suprotnih poruka u programu svih stranaka.

Rezultati izbora ukazuju da bi i „demokratske stranke“ zaista morale da podvuku crtu ispod jednog perioda, da ne kažem i epohe. Dalje bi trebalo ići na potpuno drugačijim premisama i to suprotnim od onih koje su bile osnova programa za ovu kampanju. Ukratko, ne treba igrati na staru slavu, nego na nove ideje i na to da ste eventualno bolji realizatori tih ideja od SNS ili SPS. Samo desetine hiljada glasova delilo nas je od praktično dvopartijskog SNS-SPS parlamenta. Možda je to dovoljno za promenu.

Ako se metoda za predviđanje političkih događaja na ovaj način pokazala, mislim, dosta uspešnom, onda je jasno i šta bi opozicija trebalo da uradi da ponovo postane važna politička opcija. Podrška se gubi kada se gledaju samo svoji interesi, a dobija kada se zalažete za interese svih građana. To je i smisao opozicije u demokratiji. Dok je vlast u iskušenju zloupotrebe vlasti, opozicija bi trebalo da stabilizuje sistem u pravcu interesea svih.

Ako sadašnja opozicija planira samo da se žali što ona nije na Vučićevom mestu, a da ne promeni ništa u sistemu, na sledećim izborima će proći isto.

ps.

Bilo je i drugačijih prognoza.

– Može se dogoditi da Tadićeva lista bude iznenađenje, dođe do dvocifrenog rezultata na izborima, ali i da DS uspe da motiviše svoje glasače, pa da i jedna i druga stranka budu iznad 10 odsto – objašnjava Đorđe Vuković iz Cesida.