dvogled.rs

Iako je teško precizno rekonstruisati ekonomiju srednjeg veka, postoji jedna sličnost sa današnjicom koja odmah upada u oči: Crkva nije bila oporezovana u srednjem veku, a makar kod nas, nije ni danas. Srednjovekovne crkve sebe su videle kao nezavisnu, paralelnu, granu vlasti. Crkvenim ljudima sudila je samo crkva, a pape su smatrale za nešto nečuveno […]

Pročitaj više...

Postoje stavovi koji se mogu prepoznati u srednjevekovnom mišljenju, a koji mogu postojati i danas. Oni čine srednjovekovnu „logiku“ ili način mišljenja. Evo nekih od njih: 1. Ljudi su moralno vrednovani prema svojim spoljašnjim, nepromenljivim, karakteristikama ili prema pretpostavljenim unutrašnjim stanjima. „Vrednovani“ ovde znači i to da postoje posledice tog vrednovanja u realnosti: zavisno od […]

Pročitaj više...

Izgleda da je u našoj istoriografiji uobičajeno objašnjenje za relativno malo istorijskih izvora iz Srbije o srednjovekovnom životu u njoj – turska okupacija, u toku koje se pretpostavlja da su mnogi dokumenti izgubljeni i nestali. Sigruno da ima i toga, ali, po svoj prilici, to nije glavni razlog. Glavni razlog je relativna nerazvijenost Srbije u […]

Pročitaj više...

  „Ranjen željom carstva, iznutra krijaše zmiju“ Grigorije Camblak o budućem Caru Dušanu u svom Žitiju kralja Stefana Dečanskog Izgleda da su u srednjem veku veoma jednostavno rešavali pitanje motiva političkih protivnika – njih je jednostavno đavo nagnao da budu neprijatelji svakog dobra. Evo kako Teodor Metohit opisuje dvojicu vizantiskih vlastelina koji su prešli na […]

Pročitaj više...

Patrijarh Irinej: Bogu hvala što nam je podario Vučića (Kurir) Ova izjava patrijarha Irineja, data nakon posrednih optužbi nekoliko episkopa da je moguća „izdaja“ u pogledu Kosova, možda najbolje ilustruje ulogu koju je crkva imala u srednjem veku i ponovo otvara pitanje kojim se bavimo – Da li je srednji vek prošao? Koja je bila […]

Pročitaj više...

Šta je uopšte bio srednji vek? Sigurno je da je logika srednjeg veka drugačija od moderne. Ali, ako u dubini današnjice još uvek imamo tu logiku, onda je srednji vek još uvek tu. Kakva je to logika? Da počnemo od jednog istorijskog opisa: 1242. godine mađarski kralj Bela, koji se pred najezdom Tatara sklonio u […]

Pročitaj više...

Šta bi bila definicija pisma? Evo jedne: Pismo je sistem znakova 1) kojim se mogu izraziti (zapisati) najčešće i najvažnije verbalne poruke 2) koji poznaje (razume značenja znakova) dovoljno velika grupa ljudi. Ako je ova definicija dobra, onda bi definicija proto-pisma mogla da glasi: Proto-pismo sačinjava grupa znakova kojim se izražava uži krug značenja (na […]

Pročitaj više...

Vrednost života Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže. I onda ćete imati politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika, granica između časti i beščašća, između istine i laži, između činjenica i kleveta, između onoga što je sramotno i onoga što je pristojno […]

Pročitaj više...

Mi nismo izgubili oslonac u univerzalnim vrednostima samo zbog toga što je istina prestala da postoji kao vrednost, nego su i sve druge vrednosti praktično poništene. Mediji Da počnemo od medija. Medijska sloboda je koncept koji uključuje ograničenja slobode. Postoji složen sistem normi i kodeksa koji sprečava da se u medijima pojavljuju klevete i uvrede, […]

Pročitaj više...

Arhimed je jednom rekao „Dajte mi dovoljno jak oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet!“. Tako je u fizici, ali i u filozofiji takođe postoje pretpostavke intelektualnog rada o kojima se malo govori kada postoje, a koje ostavljaju ogromne posledice kada ne postoje. Pretpostavka sveg intelektualnog rada su tzv. univerzalne vrednosti. Na primer, istina […]

Pročitaj više...

Naslov ove kolumne pozajmio sam iz jednog teksta Dragana Velikića u kome on opisuje sadašnju situaciju građana kao džep vremena, stanje koje znamo kada je počelo, ali ne znamo kada će se završiti. Džep je metafora za prostor izvan toka, neki zastoj, iskliznuće. Kao da vreme ide u jednom smeru, a mi stojimo pored njega. […]

Pročitaj više...

Na ideju ovog članka došao sam razmišljajući zbog čega je Aristotel mislio da su svi stavovi koje možemo formulisati dati u predikatskoj formi u okviru koje se tvrdi da neko (nešto) ima neku osobinu. Čuveno Aristotelovo pokazivanje na dole na Rafaelovoj slici Atinska škola ukazuje na to da je Aristotel mislio da se idealne forme […]

Pročitaj više...

Pored mnoštva drugih specifičnosti koje ima, Srbija je prošle godine dobila predsednika koji je zakletvu položio držeći ruku na Ustavu ispod koga je samoinicijativno stavio Miroslavljevo jevanđelje. To je mahom posmatrano kao hir političara koji se ne boji da bude originalan i koji obožava da hvali sam sebe, a ovaj gest je, koristeći još jednu […]

Pročitaj više...

Hajde da opet zamislimo alternativnu istoriju. Šta bi se dogodilo da naprednjaci nisu nastali od radikala, već da su na vlast došli Nikolić i Vučić, ali kao radikali. Oni su i ranijih godina, 2008. ili još ranije, bili blizu osvajanja vlasti i to se moglo dogoditi. Tada bi ideologija srpskog nacionalizma bila eksplicitna ideja vodilja […]

Pročitaj više...